Umakanje i(li) dodatno mirisanje mamaca nije nikakav novitet ili izmišljotina ribolovaca koji love šarana savremenim metodama. Po nekim podacima, francuski kaluđeri su već sredinom 16. veka u svoje valjke napravljene od brašna dodavali mleveni šafran i med, kako bi ih učinili atraktivnijim za šarane koje su (radi jela) pecali na manastirskim jezerima. Najverovatnije već iz tog perioda potiče i umakanje mamaca u med, koji je bez dileme najbolja prirodna umakaljka.
Ideja o dodatnom tretiranju šaranskih mamaca aromama privlačnim za ribu stara je bar koliko i bojliji. Još pre dvadesetak godina, kada su se pojavili, ribolovci su probali da im povećaju atraktivnost tako što su na njih nakapavali arome (naročito jagode i tuti-frutija) i rezultati nisu izostajali. Industrija mamaca i prihrana brzo je reagovala na to otkriće, pa se paleta aromatičnih dodataka različitih namena i dejstava neprekidno širila.
Tečni i praškasti dipovi (umakaljke) odavno su jedan od obaveznih dodataka kojima moderne šarandžije tretiraju svoje mamce (ne samo bojlije, već i kukuruz, pelete, valjke itd.) kao i prihrane. Neki u tome i preteruju, pa i na kratke izlaske nose dvocifren broj flašica i teglica, kako sa kupovnim tako i sa svojeručno napravljenim »umacima«.
Ali, i najrealniji i najracionalniji poznavaoci modernih varijanti lova ciprinida slažu se da je dodatno tretiranje dipovima (bilo tečnim ili praškastim) pred upotrebu potpuno opravdano, jer su mirišljaviji mamci u velikom broju slučajeva lovniji od »običnih« (tj. onih koji su aromatizovani u procesu pravljenja ili uopšte nisu namirisani).
Dipovi, naime, pojačavaju atraktivnost bojlija (kukuruza, peleta...) i tako povećavaju šanse za ulov, bilo da na vodi ostajemo par sati ili više dana. Ako umakanjem dodatno namirišemo samo mamac, a ne i primamu, ribi će tako izdvojen zalogaj biti još privlačniji. Osim toga, postoji i posebna grupa umakaljki, koje imaju i dodatnu ulogu konzervansa, pa njima tretirani mamac duže traje. Ovoga puta reći ćemo nešto o tri osnovne i najčešće korišćene grupe dipova.
Mnoge kompanije u svojoj ponudi imaju standardne bojli dipove (npr. Richworth – Impact Dips, Rod Hutchinson – Classic Boilie Dips, DD Bait itd.). Uglavnom su napravljeni sa uljnom osnovom i značajnom koncentracijom mirisa, pa su odlični za brzo pojačavanje atraktivnosti mamca, neposredno pre upotrebe, odnosno zabačaja. Mnogobrojna testiranja pokazala su da je dovoljno držati bojlije u ovakvom »umaku« sat do dva, jer ni znatno duže natapanje ne daje nužno bolji učinak (što nije slučaj sa svim dipovima).
Imajte u vidu da bojli dipovi nisu pogodni za natapanje prihrane (zrnevlja ili brašnastih hrana) jer su za to prejaki. Najbolje je koristiti ih samo za naknadno aromatizovanje mamca, jer će ga to učiniti različitim i mnogo atraktivnijim od primame koja leži unaokolo i to tokom cele godine, nezavisno od temperature vode i ribljeg apetita.
Za razliku od gore opisane vrste umakaljki, čija »snaga leži« pre svega u mirisu, prehrambeni dipovi (eng. food dips – »fud dips«) po pravilu imaju mnogo veću nutricionističku vrednost, jer su napravljeni od hranljivih sastojaka u tečnom stanju kakvi su CSL (ekstrakt mladog kukuruza), džigerica, minamino i sl. Ove umakaljke mogu da budu namenjene za upotrebu sa bojlijima spremljenim po određenom receptu ili univerzalne. Iako se isti sastojci koriste i za pravljenje bojlije kojima se šaran prihranjuje, mnogi smatraju da su znatno efikasniji u dipovima, jer se amino-tečnosti termičkom obradom, odnosno kuvanjem na visokoj temperaturi, u velikoj meri razgrađuju.
Iako će mamci već nakon par sati natapanja u prehrambenom dipu biti atraktivniji za ribu, većina ribolovaca se slaže da se njihova privlačnost proporcionalno povećava sa produžavanjem vremena provedenih u ovakvoj »kupki«, u kojoj ih mnogi ostavljaju po sedam dana a neki i do šest meseci (i tvrde da su tada najlovniji!?).
Ukoliko kupite prehrambenu umakaljku univerzalnog tipa, možete je prilagoditi bojlijima koje ste napravili, dodajući joj iste atraktore u odgovarajućoj srazmeri (s tim što na 100 ml dipa treba dodati otprilike istu količinu kao u 0,5 kg smese).
Kako uglavnom ne sadrže preveliku količinu koncentrovanih mirisa, dipovi ovog tipa mogu se koristiti za natapanje različitih sastojaka prihrana, a pogotovo zamrznutih bojlija. To se radi tako što u kesu sa kilogramom bojlija izvađenih iz friza ukapamo oko 20 ml umakaljke, dobro protresemo da se ona ravnomerno rasporedi i ostavimo bojlije da se odmrznu, jer će tokom tog procesa upiti tečnost kojom smo ih poprskali.
Lepljive umakaljke (eng. sticky dips, čita se »stiki dips«) najpre su pravljene u tečnom, a od pre nekoliko godina sve češće i u praškastom obliku. Tečne umakaljke ovoga tipa su guste i dobro se drže na mamcu, tako da ne spadaju ni pri najjačim zabačajima i voda ih polako spira, tako da se njihov miris postepeno širi oko bojlija okačenog na dlaku ispod udice.
Praškaste umakaljke mogu se koristiti same ili u kombinaciji sa tečnim, tako da ribolovci mogu da prave razne kombinacije.
Bojli najpre na kratko potopimo u vodu ili u neku tečnu umakaljku, pa potom u praškastu i ostavimo ga minut-dva da se površinski sloj zgusne i želatinizira. Površinski sloj tako »namalterisanog« bojlija se u vodi polako otapa i obaveštava ribe da se u njihovoj blizini nalazi nešto što bi moglo biti ukusno i hranljivo. Kombinovanjem tečnih i praškastih dipova na jedan bojli možemo da nanesemo dva do tri sloja različitog mirisa.
U sledećem broju biće reči o pravljenju dipova u kućnim uslovima, kao i o prelivima za zrnevlje i konzerviranje različitih mamaca koji se upotrebljavaju u savremenom šaranskom ribolovu.
